NEKAD JE BILO...NEKAD


Kako  je nekada bilo sasvim normalno da se snimaju šou programi   pred Novu godinu. Publika je sa uživanjem gledala ovakve programe.

OVAJ ČOVEK NA FOTOGRAFIJI  JE PRAVI GENIJE. NEKADA BALETSKI IGRAČ, SADA KOREOGRAF, VLASNIK I DIREKTOR NAJBOLJE TRUPE NA SVETU - BALET BORISA EJFMANA.
TAJ FANTASTIČNI OSEĆAJ ZA POKRET I TELO U POKRETU KOJE ON IMA ZADIVLJUJE , TA FASCINANTNA KOMBINATORIKA ,OSEĆAJ ZA SVEDENO ALI I OSEĆAJ ZA MOĆNO, OSTAVLJAJU GLEDAOCA BEZ DAHA . DUHOVIT U  MOMENTIMA KADA PUBLIKA UPRAVO TO OČEKUJE I TRAGIČAN KADA SVI TAKO  OSEĆAJU. EJFMAN JE GENIJE ZA IGRU, ALI GENIJE NE SAMO  SA VELIKIM G, VEĆ  GENIJE NA TRONU SVIH GENIJA  OBOŽAVAM GA I DIVIM MU SE.




RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

nedelja, 09. nov 2008, 23:55

BEMUS: "Ruski Hamlet"

Balet Borisa Ejfmana iz Sankt Petersburga.

Boris Ejfman, ruski koreograf svetske reputacije, gostovao je sa svojom baletskom trupom na

ovogodišnjem 40. BEMUS - u sa dve predstave "Ruski Hamlet" i "Don Kihot".
Koreograf koji u svojoj biogragfiji ima tako prepoznatljiv trnovit put za rusku umetnost dvadesetog veka, u poslednjim godinama smatra se vrhunskim umetnikom plesne umetnosti sa preko četrdesetak baleta među kojima su, pored ovde gostujućih, poznati i "Crvena Žizela'' ( prema biografiji čuvene ruske balerine Olge Spesiceve), ''Žar ptica'', ''Majstor i Margarita'', ''Karamazovi'', ''Ana Karenjina'' ...
Smatrajući da publika u Beogradu nije imala prilike da se upozna sa njegovim koreografijama, Boris Ejfman je dao ekskluzivno pravo RTS - u za snimanje baleta  ''Ruski Hamlet'' koji je u Sava centru, 10. oktobra izazvao pravi vatromet oduševljenja i aplauza beogradske publike.
Upoređujući istorijske činjenice, Ejfman je došao do zaključka, da je sudbina ruskog carevića Pavla veoma slična sudbini Šekspirovog junaka, pa je zato i priča smeštena u ambijent ruskog dvora sedamnaestog veka.
Vrhunska igra solista Marije Abašove, Dmitrija Fišera, Alekseja Turka, Anastasije Sitnikove i celog ansambla, izvanredni kostimi i scenografija kao i izbor muzike (dela Malera, Betovena i dr.) govore da je pred nama zaista vrhunsko delo koje imamo prilike da vidimo zahvaljujući njegovom tvorcu.
Urednik emisije je Vera Arsenović, a reditelj Miško Milojević.

TAKODJE SAM JE SNIMALA  KADA JE  IGRALA ''KARMEN SVITU'' U SAVA CENTRU. TO JE BILO NJENO DRUGO GOSTOVANJE. PRVI PUT 2009.G. JE DOŠLA SA SVOJIM KOLEGAMA IZ BOLJŠOJ TEATRA I TO JE BILO VEČE DUETA I SOLA. U PRVOM DOKUMENTARCU KOJI SAM NAPRAVILA SA NJOM , PITALA SAM JE DA LI ĆE IDUĆI PUT DOĆI SA NEKOM PREDSTAVOM, NA ŠTA JE ODGOVORILA ''BILO BI LEPO DA IGRAM OVDE KARMEN''. I ZAISTA, DOŠLA JE I ODIGRALA ''KARMEN'' PRELEPO, FANTASTIČNO, VRHUNSKI!
SJAJNA SVETLANA. DIVNO SVORENJE, TAKO LJUPKA, SKROMNA, A NAJBOLJA BALERINA SVETA.

Svetlana Zaharova i prijatelji

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

utorak, 04. maj 2010, 18:00

Svetlana Zaharova i prijatelji

Najveća balerina današnjice, Svetlana Zaharova, zvezda Boljšog teatra, Milanske skale i Tokio baleta i čest gost Njujorškog baleta, Metropolitena, Pariske opere, Engleskog kraljevskog baleta, laureat najvećih svetskih baletskih nagrada: "Golden Mask Award", Državne nagrade Rusije za izuzetan doprinos razvoju baletske umetnosti, Etoile Prize, italijanskog časopisa "Danza&Danza", "Benois de la Danse" (oskar u svetu plesne umetnosti za umetnička dostignuća u baletu), ponovo je gostovala u Beogradu, 20. marta u Centru "Sava" sa još osam vrhunskih zvezda ruskog baleta.

Beogradska publika videla je čuvenu Karmen svitu, na muziku Žorža Bizea i Rodiona Ščedrina i u koreografiji Alberta Alonsa, delo koje je napravljeno za legendarnu Maju Pliseckaju i koje je ponovo izvedeno pre dve godine na sceni Boljšog teatra sa Zaharovom u naslovnoj ulozi.

U drugom delu izveden je baletski divertisman sa najlepšim duetima iz klasične i moderne baletske literature - Diana i Akteon, Don Kihot, Labud Sen-Sansa u izvođenju Zaharove, Crno, Esmeralda i dr, u kome su pored primabalerine ''assolute'', nastupili i prvaci Boljšog teatra Andrej Uvarov i Andrej Merkurijev, prvak Marinskog teatra Mihail Lobuhin i primabalerina Elena Evsejeva, prvak teatra Stanislavski Dmitrij Zababurin i primabalerina Tatjana Černobrovkina i prvaci Kijevskog državnog baleta Oksana Kifjak i Jan Vanija.

A OVO JE NAJAVA ZA PRVU DOKUMENTARNU EMISIJU KOJU SAM NAPRAVILA SA SVETLANOM ... DAVNE 2009.GODINE

 

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

petak, 01. maj 2009, 19:00

Zvezda Boljšoj teatra - Svetlana Zaharova

Prvi put u Beogradu gostovala je najveća balerina današnjice, najsjajnija zvezda na baletskoj sceni sveta Svetlana Zaharova, primabalerina Boljšoj teatra, čest gost Milanske skale, Tokio baleta, Njujorškog baleta, Metropolitena, Pariske opere, Engleskog kraljevskog baleta

Laureat najvećih svetskih baletskih nagrada i zaslužni umetnik Rusije. Zajedno sa njom nastupali su i njeni prijatelji, vrhunske zvezde Boljšoja, Marinjanskog i Stanislavskog teatra: Ivan Vasiliev, Aleksander Volčkov, Andrej Merkurnev dr. koji su izveli odlomke iz najpopularnijih klasičnih baleta kao i moderne baletske minijature.
Sa Svetlanom Zaharovom razgovarala je urednik i autor emisije Vera Arsenović

TREĆI  PUT JE GOSTOVALA U BEOGRADU 2013. I  IGRALA ŽIZELU


Portret Svetlane Zaharove

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

nedelja, 03. feb 2013, 16:45

Portret Svetlane Zaharove

Žizela u Beogradu

Laka kao pero, čvrsta kao čelik...ukratko bi se mogla opisati Svetlana Zaharova na sceni. Ona nosi titulu najbolje balerine današnjice, "apsolutne kraljice pokreta" , a njen život se odvija između svetskih metropola : Moskve, Pariza, Londona, Tokija, Njujorka, Milana... Igrala je na svim značajnim baletskim scenama sveta, ali je ona zvezda Boljšoj teatra i to je njena matična kuća.

Zaharova je četvrti put gostovala u Beogradu, ali ovoga puta se ostvario san poklonika "bele umetnosti" da je vide u Žizeli. Balet Adolfa Adama, odigrala je sa svojim partnerom, prvakom Boljšoj teatra, Ruslanom Skvorcovim i baletskim ansamblom Narodnog pozorišta u Beogradu. Orkestrom Opere dirigovao je takođe gost iz Rusije, Pavel Kliničev, stalni dirigent Boljšoj teatra.
Eksluzivni intervju sa Svetlasnom Zaharovom kao i odlomci iz baleta Žizela, Karmen svira, Don Kihot, Labudovo jezero sadržaj su emisije autora i urednika Vere Arsenović.

 

PRVA EMISIJA O SVETLANI ZAHAROVOJ KOJU SAM URADILA KADA JE I PRVI PUT GOSTOVALA U BEOGRADU

 

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

subota, 07. jan 2012, 13:00

Svetlana Zaharova i prijatelji

Zvezde svetskih baletskih scena

Najbolja balerina sveta, jedina prima balerina - assoluta na planeti - Svetlana Zaharova, koja svojim raskošnim baletskim umećem pleni publiku na najprestižnijim svetskim scenama, gostovala je ponovo u Beogradu, 3. decembra na sceni Sava Centra.
Zajedno sa njom nastupali su i njeni prijatelji - najveće zvezde Boljšoj teatra, Marinskog teatra, Milanske skale, Baleta iz Hamburga i drugih svetskih baletskih scena.
Na programu su bile numere klasične, neoklasične i moderne baletske literature u kojima Zaharova i ostali majstori igre ostvaruju svoje briljantne kreacije.
Urednik emisije Vera Arsenović, reditelj Miško Milojević.

I DUŠKA.    
 PRE NJE JE BILA EMISIJA SA ALEKSANDROM ILIĆEM  ALI JE VEĆ POSTAVLJENA NA OVAJ BLOG, TAMO SA FOTKAMA IZ PREDSTAVE ''GOSPODJE''


Život i karijera: Duška Dragićević

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

ponedeljak, 30. jun 2014, 18:10

Život i karijera: Duška Dragićević

Njena igra je gracilna, lepa, svedena, onakva, kakvu zamišlja svaki ljubitelj "bele" umetnosti. Život je posvetila igri, koja joj je, kako kaže, velika ljubav.

Prima balerina Baleta Narodnog pozorišta, Duška Dragićević, tokom svoje karijere ostvarila je brojne vodeće uloge u klasičnom, neoklasičnom i savremenom repertoaru sa velikim uspehom.

Dalija, Margarita, Julija, Žizela, Odeta i Odilija, Šeherezada, Kitri, Kraljica Margo i mnoge druge uloge uglavnom su ispunile njene profesionalne želje, ali i ostale u uspomeni publici koja ju je volela.
Danas, radno vreme provodi sa mladima i prenosi im svoje bogato znanje i iskustvo - u baletskoj sali Narodnog pozorišta ali i u Školi baleta koju vodi sa svojim suprugom Konstantinom Kostjukovim.
Autor i urednik serijala Vera Arsenović

I JASMINA...  SA SNIMCIMA IZ VIMINACIJUMA GDE JE BEOGRADSKA OPERA IZVELA ''AIDU'' PRVI PUT NA OTVOENOM

субота, 28. сеп 2013, 12:26

Живот и каријера: Јасмина Трумбеташ Петровић

Јасмина Трумбеташ Петровић, примадона Београдске опере, већ 20 година је на сцени као Аида, Леонора, Амелија, Елизабета, Адријана, Маргарета, Мадам Батерфлај... појављивала се у још осам рола најпознатијих опера.

За њу говоре, и публика и критика, да доминира сценом, да остварује виртуозност и драматику у певачком, али и психолошком тумачењу лика.
Желели смо да завиримо у тај чаробан свет музике, глуме, прелепих костима и сценографије. У просторијама Народног позоришта почело је наше дружењу са Јасмином и то управо пред премијеру Вердијеве "Аиде", а завршило се у Виминацијуму, на прослави 1700 година Миланског едикта, где је први пут на сцени на отвореном наступио ансамбл Београдске опере.
Аутор емисије Вера Арсеновић

 

 A ONDA  AŠHEN...

 

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

subota, 23. nov 2013, 16:56

Život i karijera - Ašhen Ataljanc

Predstavom "La Capinera" Ašhen Ataljanc je proslavila dvadeset godina rada. Koreograf i reditelj Mikele Merola je tom prilikom rekao o njoj: "Ona je istinska umetnica, beskrajnog talenta i snage, koja se uvek bori za ono u šta veruje."

Kao najmlađa primabalerina Narodnog pozorišta u Beogradu ostvarila je izvanredne kreacije u baletima klasičnog repertoara, ali i kao solista baleta Državne opere u Berlinu, a potom u trupi nadaleko poznatog "Aterbaleta".
Nastupala je na skoro svim scenama sveta, predajući se igri do kraja, sa energijom koja se retko viđa. Njeni pokreti su prepoznatljivi u različitim koreografijama kao kreacija i nadogradnja u interpretaciji dela. Zato se s pravom može reći - to je stil igre Ašhen Ataljanc.
Autor i urednik emisije Vera Arsenović

 PA ČETVRTA ... PREMIJERA PRE DVE GODINE 2012.

 

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

utorak, 09. apr 2013, 17:50

Život i karijera: Mladen Jagušt

U 88 godini života dirigent Mladen Jagušt poseduje gotovo istu energiju kao na početku svoje karijere...

Za više od šest decenija maestro Jagušt je "odmahao", kako kaže, veliki broj horskih, koncertnih, simfonijskih i vokalno-instrumentalnih dela, iznova dokazujući status svestranog, velikog dirigernta. Mnogi od tih nastupa bili su "interpretacije za pamćenje".

Svoju posvećenost, ljubav, optimizam prenosi na muzičare u ansamblima i navodi ih da na koncertima, zajedeno sa njim izvode i žive muziku. Upravo tako, žive i proživljavaju svaku notu iz partitura.
"Misu solemnis" Ludviga van Betovena, maestro Jagušt je izveo sa Horom i Simfonijskim orkestrom RTS 6. decembra 2012. godine u Zadužbini Ilije M. Kolarca, poslo gotovo 30 godina. U emisiji Život i karijera - Mladen Jagušt priča o pripremam za izvođenje ovog dela je okosnica druge priče o životu i radu ovog izuzetnog dirigenta.
Autor i urednik emisije je Vera Arsenović.
Reditelj je Milan Kundaković.

 

PA TREĆA ...  MADA JE PREMIJERA BILA 2011. OVO JE NAJAVA REPRIZE

 

TV

RTS 1 RTS 2 RTS Satelit RTS Digital Frekvencije RTS predstavlja

ponedeljak, 04. avg 2014, 17:25

Život i karijera: Ivan Tomašev i Sanja Kerkez

Životni put prvaka Berogradske opere Ivana Tomaševa i Sanje Kerkez, i karijera koju su godinama gradili, sadržaj je emisije iz serijala "Život i karijera" autora i urednika RTS-a, Vere Arsenović.

Da talenat može biti otkriven slučajno, kao što je to u priči Ivana Tomaševa ili da od detinjstva postoji želja za pevanjem i scenskim nastupom kao kod Sanje Kerkez, govori da se na različite načine može stići do istog cilja. Taj nimalo jednostavan put prešli su oboje, a onda se zajedno našli na sceni Narodnog pozorišta u operama ''Seviljski berberin'', ''Atila'', ''Lučija od Lamrmura''...
Zavirili smo u prostore koji nisu dostupni publici i pratili ih od garderobe, šminkernice, lobija, iza pozornice do same scene gde su nastupali te večeri.
Autor emisije je Vera Arsenović, a montažer Biljana Kunijević.
repriza, 5. avgust u 01:25 i 09:25

PA  DRUGA... 2011.

četvrtak, 06. okt 2011, 23:30

Život i karijera - Krunislav Simić

Svoju karijeru baletskog igrača započeo je na sceni Narodnog pozrišta u Beogradu. Kasnije, kao koreograf, postavio je balete koji su i danas na repertoaru "Kraljica Margo" i "Ukroćena goropad".

Radio je više i mnogo na sceni Madlenijanuma Orfej u podzemlju, Nižinski, zlatna ptica, u Srpskom narodnom pozotištu u Novom Sadu - Kraljevu jesen, Damu s kamelijama i već legendarni balet Grka Zorbu.

Orfej u podzemlju

Osim baleta, velika mu je ljubav i slikarstvo i svoja platna s vremena na vreme izlaže u galerijama. Voli da radi sa mladim igračima i da im prenosi znanje i iskustvo koje je stekao u toku svoje karijere.
Emisija Život i karijera - Krunislav Simić posvećena je ovom vrsnom i svestranom umetniku. On ispoveda svoj život, uspone i padove tokom karijere, optimizam sa kojim i danas korača. Ova biografska priča ilustrovana je insertima iz baletskih predstava i nastupa Krunislava Simića kao igrača i koreografa.
Autor i urednik emisije Vera Arsenović.

OVO JE PRVA EMISIJA IZ CIKLUSA ''ŽIVOT  I KARIJERA''  KOJU SAM ZAPOČELA NA RTS ETOVEĆ DAVNE 2010.GODINE 

subota, 13. nov 2010, 18:00

Život i karijera: Jelena Vlahović

Prvakinja Beogradske opere

"Glas koji opčinjava", "mecosopran izvanredne izražajnosti"... "impozatna pojava", samo su neki od epiteta koje je kritika podarila Jeleni Vlahović, primadoni Beogradske opere, posle nastupa u Trubaduru, Aidi, Don Karlosu ili Balu pod maskama.
Bila je zanosna i kao Karmen, upečatljiva kao Grofica de Bujon, Herodijade, Bela Rosa.
Nastupala je širom bivše Jugoslavije, ali i na operskim i koncertnim scenama Grčke, Norveške, Rumunije, Kipra, Francuske i Izraela.
Muzika je njen život. Korak po korak, gradila je svoju karijeru i blistala u mecosopranskim rolama. Njen glas i privlačna scenska pojava učinile su je miljenicom publike.

U emisiji Život i karijera - Jelena Vlahović, autora i urednika Vere Arsenović i reditelja Miodraga Kolarića, pratimo njenu životnu priču ilustrovanu insertima iz opera u kojima je imala naslovnu ulogu, koncertnim nastupima, fotografijama iz različitih perioda života, a sve u jednom danu pred nastup na gala koncertu u Narodnom pozorištu u Beogradu, na kraju sezone 2010.

ТВ

РТС 1 РТС 2 РТС Сателит РТС Digital Фреквенције РТС представља

уторак, 23. дец 2014, 18:34

Пет година Битеф денс компаније

У Битеф театру на Скверу Мире Траиловић у Београду, пре пет година премијерно је изведена прва представа новонастале трупе - ''Параноја шик'' у кореографији Исидоре Станишић и извођењу пет младих балетских играчица.

Ефектна и узбудљива, представа је била наговештај рађања прве компаније савремене игре код нас, а њена тадашња и садашња уметничка директорка, Јелена Кајго, смело је изјавила да ће компанија живети и после премијере и да планирају много нових кореографија домаћих и страних кореографа.

Bitef dens kompanija Yesterday

Пет година касније, компанија успешно представља премијере од којих је последња ''Дон Жуан'' изведена на фестивалу "Будва - град театар" овог лета и премијерно у Београду на сцени Битеф театра.
О протеклих пет година рада у емисији "Пет година Битеф денс компаније'' говоре играчи, кореографи, критичари , а њихову причу илуструју инсерти из многобројних представа.
Сценариста и уредник је Вера Арсеновић, а косценариста и редитељ Мишко Милојевић.

Kakav prekrasan dan! 8. decembar 2014.g. Radna fotografija sa probe pre snimanja koncerta sa maestrom, predivnim PLASIDOM DOMINGOM  u Beogradskoj Areni. Pružio nam je svima veliki užitak  i pevao maestralno.

Nedeljna POLITIKA ,7 decembar 2014. rubrika  Čitaonica

Да ли да се зове ЗАБРАЊЕНИ СВЕТ? Што апсурдније - то боље.
Штампаћу га ускоро. Само,како да објасним да  је то што се већ догодило, било у мојој глави још 1993? Нико неће веровати.
Не мораш да напуниш 60 па да схватиш да је ово један јако тужан свет. Измишљени свет. А знам да је то само  угао из кога гледаш, иако, размењујући мисли са другим људима, схватам да и они тако мисле. Или им се само причињава као и мени.
Земља  је постала септичка јама свемира.
ИЗГУБЉЕНА БУДУЋНОСТ...  Да ли јето већ неко употребио? Или КОНТРОЛИСАНИ УМ  или ВРЕМЕ ИЗГУБЉЕНОГ КОМПАСА .

НОЋНА МОРА ?

Мора да се неко шали самном. Ово није СВЕТ у коме сам се родила. Дефинитивно. Или, коначно !(?  Превод због  Мирослава који не подноси туђице. Најзвучније је ''  и квит '', али и то је нека туђица. Све саме туђице.)
Није то ТАЈ свет, могу да се кладим. Свет у коме сам се ЈА родила био је сасвим другачији. То је био уређен свет- знало се шта је шта, где шта стоји и шта ради и ако није било тако, постојале су казне.( Не - санкције, већ казне.) Од благих до врло строгих. Постојале су,  замислите, ВРЛИНЕ. И биле су на цени. Најлепше је пролазило ПОШТЕЊЕ.( Хе, за ово не постоји туђица!) Постојало је добро и зло, али је ово прво било у предности. Али добро,манимо сада врлине. Све је било другачије. Осећам се као да сам тренутно у неком другом, ПАРАЛЕЛНОМ  свету. Слутим да постоји велика вероватноћа да се ускоро пробудим поново у  МОМ свету и да са дубоким уздахом кликнем '' Хвала Богу, пробудила сам се из ноћне море!''
Тако је. Ово је НОЋНА МОРА. Не може бити ништа друго. Само што траје превише дуго. Колико, реално ( ево је опет!) тј. стварно може да потраје ноћна мора? Осам сати, десет, дванаест година, сто тридесет пет минута, миленијум, вечност...( ???!!!) Проблем је што Универзум не познаје време. Време је конвенција ( добро - споразум ), једноставан производ човечанства:  '' Када да се нађемо? - У пет, код сата на Тргу'' ... доста раније у рачунању времена: '' Када да се сусретнемо? - Кад сунце одскочи високо на небу''. То је договор, шта друго.
У том смислу, и с обзиром да је све релативно ( нисам ја ,ово је Ајнштајн! ) тј. у односу према нечему другом (  ''Ако нешто „МОРА ПОСТОЈАТИ” у односу према нечему другом онда је то релативно постојање'' - не знам ко рече,примедба моја ), а то друго у односу према опет нечему другом и тако редом у бескрај, онда  постоји реална ( стварна - прим.прев. ) могућност да се то никада не догоди. МОЈЕ  БУЂЕЊЕ! Јаој!!! Куку !!! Значи: ПОСТОЈИ ВЕЛИКА  ВЕРОВАТНОЋА ДА СЕ НИКАДА НЕ ПРОБУДИМ  ИЗ НОЋНЕ МОРЕ !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
 

ДУША НА ВОДИ

 

СРБИЈУ ИМА КО ДА ЧУВА

 

Допада ми се акција Владе да удара на сва  звона сада, када је Србија у поплавном стању илити катастрофи. Било је и раније великих поплавних таласа по Србији, али се некако о томе говорило са мање буке што не значи да се нису предузимале одговарајуће мере. Али ,ко зна, можда су се само дебело плаћале последице. А било  је и пара, брате. Могло се.

Сећам се да сам као дете свеке пете године гледала како Булевар војводе Мишића са све трамвајским шинама плива у метарски дубокој води. Па све запљускује околне улице. Ми, деца, радовали смо се тој појави. Трчали смо до воде, скидали ципелице и шљапкали унаоколо. За нас је било  весело. за одрасле вероватно није. Преживело се. Онолико пута. Преживећемо и сада. 

Бујице су гадне. Недао бог никоме да се нађе уњима. Нажалост овога пута је било и тога. Полудела вода носи све са собом. Ваља  и убија. Некада је било мање ђубрета  по градовима и пољима. Нико,например није бацао у шипраг веш машину. Прво, електрични апарати су се поправљали до послењег шафа, све док мајстор не објави да су дефинитивно цркли. Па и онда су се делови чували  за поправку друге веш машине или су били део надокнаде мајстору. Данас, кажу да се од те скаламерије није могло ни чамцима управљати. Као да се има па се може.

Свака част људима и женама, младима и старима који су на прву вест о изливању воде, пошли да помогну. Колико је и како ко могао. Сјајни су ватрогасци,војници, полицајци, мештани и хиљаде из других градова који су ноћима радили, насипали, бдели.  Фасцинирале су ме разнолике дружине специјално обучених људи - горске службе,алпинисти,рониоци,специјалци.

Волинтери су број један у Србији. Свака им част. Замислите, без динара у џепу, ови млади, стасити, лепи момци и девојке су помагали на свим фронтовима - на првој линији одбране од поплаве и у позадини. Не осећају глад, не осећају жеђ, моле за лопате и џакове, јуре да спасу људе и животиње. 

Ове последње су посебна прича. Недужне, у великој опасности, остављене милом или силом. Боре се и оне за живот. Слава животу. Нису иза себе остављале неоргански  отпад, сачувај боже,на пример, изанђалу  веш машину,а ипак су се споплитале о њих,оне су их ударале, притискале, давиле. А имају душу, та дивна и јадна створења. Душу чисту и невину као дечију.

Неко је недавно рекао да смо ми меланхоличан народ. Можда. Најтеже је,кажу, видети свој поглед у огледалу. Уствари,немогуће. Тај наш поглед  могу видети само други, они који нас гледају. Имају шта да виде. Могу да виде душу ЧОВЕКА. И то је лепо. То је добро. То је узвишено.

И као што рекох, допада ми се што ( можда први пут  у последњих тридесет година ) вичемо ''Помозите!'' Ми смо, ипак, људи, а помоћ нам треба. Неопходна нам је. Немамо више начина  да сами себе избавимо. Једна, пет, десет, сто руку и бићемо на обали.

Сентиментално? можда. Али,много емоција је потекло послењих дана. Не треба их сакривати. То је душа. А ми је, људи,имамо.

 не знам ко је направио фотку- нека извине или се јави да објавим са именом

ТВ СЕРИЈАЛ : ЖИВОТ И КАРИЈЕРА - АЛЕКСАНДАР САША ИЛИЋ

уторак, 25. мар 2014, 17:55

Живот и каријера: Александар Илић

Александар Саша Илић је српски балетски играч и кореограф.

Он је дипломирани комуниколог, магистар кореографије, као и члан Међународног савета за игру при UNESCO. Аутор је и две књиге песама, а један је од оснивача Удружења професиопналних играча, кореографа и балетских педагога Србије.

Све ово остварио је за тридесет и седам година живота, тек негде на половини свог пута у свету уметности. Његове кореографије и балети доживели су успех и признање, а неки постали посебно популарни као ''Вива ла Вида'' и ''Лисабонска прича''.
У оквиру једне специјалне вечери ''One Night Show'' у којој су се поред њега представиле и његове колеге са Лабан конзерваторијума у Лондону, приказао је експеримент у игри у којој су главне роле припале средовечним женама без икаквог искуства на сцени.

Пројекат је успео, и без обзира што се неће поновити, остаће у сећању љубитеља савремене игре.
Аутор: Вера Арсеновић
Монтажа: Биљана Кунијевић

ЈОШ ЈЕДНИ ИЗБОРИ

Како би било добро да могу да се изблендујем из ове средине у периоду од 5. до 25. марта.
Пропустила   бих још једне изборе. Јупиии! Ја нисам  гласач. Имам, наравно, право гласа по Уставу, али га не користим. Шта ће ми? Ионако никада нису победили они за које сам ја гласала, давно, док сам се још бавила том активношћу и веровала у бољу будућност. Морам признати да су углавном  били у питању аутсајдери. Али шта фали аутсајдерима? То су углавном почетници у политици, још неискварени, неупућени у разнолике ''токове новца'', са нејасним, али постојећим филантропским идејама. Они би највероватније успели да скрпе неколико месеци на власти, а онда би поново били избори.  Па чему онда све то, мислим, мој труд? Поготову што се избори одржавају недељом. То је онај дан када једино можеш ( уколико ниси на   дужности) да се разгаћиш. Бациш у рерну бутић на кромпиру  да се крчка, салата из колекције ''зимница'' и ручак је  обезбеђен.Узмеш добру књигу, завалиш се у фотељу и уживаш. Онда гледаш неки добар филм. У стану топло, а напољу још увек хладно, дува кошава. И сад треба све то да пореметиш - да се обучеш, назујеш адекватну обућу, нашминкаш. Још ако пада киша и дува онај ветар из предходне реченице,онда је то прави колапс. Толико муке, напора за глас који ће се утопити у неких 38, 14или 5%. Пих! Да ли ће нам плата  бити већа, да ли ће нам скочити стандард, да ли ће наши снови постати јава? Неће, у томе је ствар. Зато сањарим...
1.марта добијам на лутрији 1. 386.540 динара. 40% остављам великодушно држави. Још ме мало опељеше на екстра профит и то је то. Остаје ми довољно ( ово је све сан, да вас подсетим) да остварим своје жеље. Купим трособан стан у ширем центру града. Одаберем економичан али леп  аутомобил. Може и  ''Фијатов'', нек иде живот. Само никако на кредит или лизинг. За кеш, то је права ствар. Као у Америци. Кажеш ''кеш'' и сви су импресионирани. Никоме ништа после не дугујеш. И ту даш држави колико треба. А остатак... е,сад почиње уживанција. Постоје две врсте дестинација : оне за уживање и оне за уживање и културно уздизање. Ја бих ову другу варијанту  да се споје  лепо и корисно. И одпутујеш , наравно у горњем  периоду. Тако избегнеш сва надгорњавања домаћих политичких посленика, којекакве глупе анкете по улицама, рекламе, тв дуеле, свашта нешто од чега нико жив не  може у овој земљи да побегне. Па они стигну и у најзабаченије крајеве, у врлети и забити. Тек видиш -  вири микрофон, а  избезумљени случајни испитаник управо испао из рођеног амбара покушава да скрпи две-три речи ни сам незнајући коме говори, шта говори  и зашто.
Вратиш се када све то прође. Расположена, насмејана, мало опрљена од тропског сунца. Чека те онај твој аутић, довезеш се до новог стана. Јесте празан, али ћеш га напунити другом туром
добитка на лотоу. Може и греб-греб или бинго. Не распитујеш се ко је изабран, шта те брига. Остала је нека сића, снаћићеш се.
Ех, тоје живот! Зар не?  

ЉУБАВНА ПРИЧА КОЈОЈ СУ ОДСТРАЊЕНИ СВИ ДЕЛОВИ МЕЛОДРАМЕ

ВЕРА  С.  АРСЕНОВИЋ

ЉУБАВНА ПРИЧА

КОЈОЈ СУ ОДСТРАЊЕНИ  СВИ ДЕЛОВИ МЕЛОДРАМЕ

       

        Могла је то да буде савршена мелодраматична прича. Али није. Зато што ни једна љубавна прича не заслужује мелодраму. Мелодрама је фикција  употребљена у циљу да  узбурка осећања у животима који баш не обилују њима. У бити, емоције су променљива категорија зависна од многобројних чинилаца,околности и стања свести. Код већине људи дијапазон ових осећања је широк и обично иде из крајности у крајност. После бујице суза изазваних мелодраматичном причом, особа А или особа Б  може да испољи сасвим другачије емoције према околини, а најчешће  одсуство емоција. Но, доста о томе. Прелазимо на причу која није мелодраматична (мада може да изазве такав ефекат) и која је оперисана од свих видова идеалзоване љубавне приче.

       Ако кажемо да у рађању једне љубави главну улогу имају потпуно бесмислене и баналне ствари и детаљи, потпуно ирационални утисци и закључци, па и нечији успутни и ненаменски коментари, онда је јасно да је љубав по себи чудно стање, углавном необјашљиво, прилично стихијно и често погрешно. И тако почињемо ову причу од – грешке.

     

*   *   *

            Било је дивно летње поподне на обали  мора. Опуштено, лењо, усмерено ка највећим угодностима телу и пријатности духу. А то значи следеће: изваљени на простиркама  расутим свуда по песковитој плажи , леже људи упијајући топле зраке сунца или пливајући у бистрој, лековитој води мора. О чему размишљају? Ни о чему. Можда евентуално о вечери, игранци или добром штиву пред спавање. Овде нема брига и не треба да их буде. Ови људи су дошли да забораве на бриге и то им полази за руком. И Oна лежи на својој простирци, тик уз воду, јер се потрудила да међу првим уживаоцима летњег распуста уграби најбоље место на молу.

Лежи на трбуху, главе ослоњене на склопљене руке. Топло сунце је успављује, очи су јој полуотворене јер вреба неког неваљалца који би  могао да јој поквари ово меко уживање. Например,  капљицама које би отресао са тела излазећи из воде или, још горе, млазом који понеки воле да праве баш у циљу нервирања других. Жмирка и не мисли ни на шта. Вода се благо таласа испред ње, а одсјај сунчевих зрака ствара  фантастичну илузију светлећих искри. '' Сјајан дан за банана-рибе'' рекао би Селинџер.

         Велики млаз воде пада на њено угрејано тело. Природно,Oна скаче на ноге, изненађена и затечена. Смакнути део купаћег костима  непланирано открива  један од најлепших делова на женском телу и то је потпуно повређује, чини је постиђеном и рањивом, па бесном, веома бесном. Али не виче. Из ње не излази ни један глас љутње и прекоре. Јер је затечена. Ексцес није случајан. Он је намеран, изазван управо жељом да је разбуди, тргне из потпуне опуштености и – да скрене њену пажњу.

         Ко је починилац? Види гумени чамац, види девојку и младића у чамцу који јој машу и осмехују се. Девојку познаје, младића не. Необично је бесна. Због девојке коју познаје. Зашто је то урадила? Шта хоће та девојка окрутним пљускањем весла по води. У тренутку је почела да је мрзи.

-          Хеј! Идемо на острцве да се купамо. Хајде са нама.

-          Не, не бих.

-          Хајде,немој да си лења. Знаш како је тамо лепо купање.

-          Не могу. Не иде ми се.

-          Аоо,  баш си лења. Ионако си устала . Само ускочи у чамац..

-          Чамац? Па зар је то чамац? Мислила сам да је шлауф.

-          Добро, ово је било вицкасто, а сада крени.

-          Не идем засигурно. Немој више да се трудиш.

-          Зашто? Не разумем. Биће леп провод. А онда, после вечере идемо на игранку у селу.

-          Хвала на позиву. Сугурно не идем.

-          У вожњу чамцем или на игранку?

-          Ни на једно.

-          Хм, свашта. Мислила сам да ће ти се допасти предлог. Уосталом, како хоћеш.

           Отпловили су. Младић је веслао, девојка се ослонила на руб чамца и окренула лице ка сунцу. Младић је веслао и гледао ка обали. Дуго је гледао. Најдуже што је могао. А онда су постали тачкица на води.

*  *  *

        Па сад, да јој је неко рекао тог поподнева да ће ипак оптићи на игранку, не би му веровала и још би рекла нешто ружно. Поприлично ружно. Али, вечери на морском жалу су нестварне слике и неки зов из воде или мирис боровине просто не оставња на миру никога, па није ни  нашу јунакињу. Далеко од тога да је заслужила да је тако назовемо. Храброст нема никакве везе са  лењим  летњим проводом. Па, ипак испада да је јунакиња јер је у једном  трену рекла себи: ''Идем на  игранку''. Зашто, како?  Не зна се.

И отишла је. Сама самцата. Ни једног тренутка јој није било непријатно због тога. Људи не воле да иду сами међу друге, непознате људе. У друштву су сигурнији и храбрији. Да, управо зато је Oна наша јунакиња. Због храбрости да крене сама у непознату гомилу. Додуше, надала се да ће срести девојку коју је познавала и коју је тако снажно мрзела тог поподнева на обали због прилично злобно упућеног млаза морске воде на њено загрејано тело. Боље иког него никог, мислила је тражећи погледом позната лица. Не, није их било, па се запутила назад у своје летње боравиште. Нимало разочарана, можда чак и помало срећна што неће морати да трпи превелики број речи своје другарице или натегнути разговор са младићем.

        -   Већ одлазиш?

          Могао је то бити и глас из воде. Могао је бити и шум  топлог ветра. Или шишарке управо отпале са  гране високог бора. Али није био. Био је то глас младића из чамца.

-          Јесте, управо одлазим.

-          Зашто? Рано је. Вече је младо.

-          Па баш зато.Најлепше је  док је младо.

-          Сигурна си у то?

-          Прилично. Можда и нисам, али желим да мислим да јесам. Некако је поузданије.

-          Добро је све што је поуздано. Ипак...

-          Ипак?

-          Често најлепше тек долази.

-          Могуће, а могуће и да није тако.

-          Да, све је могуће.

Младић је дуго гледао за њом. Најдуже што је могао. Док се није претворила  у тачкицу на уској стази.

*   *   *

         Лењост на обали мора је заразна. С временом ипак постаје досадна  као што и све друго постаје досадно ако се непрестално понавља. По чему се људско биће разликује од других у Универзуму? По томе што не воли када се све изнова и изнова и изнова  на истоветан начин приказује. Али тако човек са ове дистанце види Универзум. У њему се увек нешто дешава невидљиво људском оку. Или нешто прасне, или  нешто некога прогута, или се негде нешто роди, а на другој страни промени. Али чему прича. Ако човек то тако жели да види, видеће управо тако. И никако другачије.

         Трећи и четврти дан на морском жалу су прошли за њу истоветно. Море, сунце, благи ветрић. Решила је да опет уради нешто храбро. Например да оде у летњи биоскоп. И отишла је. Сама самцата. Села на клупу, прекрстила осунчане ноге и хладила се улазницом. Не баш успешно јер је улазница била  ограничених димензија. А онда јој је неко дунуо за врат и прошапутао на уво:

-          Тек си дошла? Вече је младо.

-          Тек сам дошла, заиста. И вече јесте младо, али све постаје времешно.

-          Има до тада доста. Могу ли да седнем до тебе?

-          Свако може да седне где му је воља у овом биоскопу.

-          Добро. Моја жеља је да седнем поред тебе.   

         Тако  почиње мелодрама. Када се појави жеља. Жеља  изазива дејство. Велика жеља производи јаче дејство, а најјача жеља - ерупцију.  

Клупе у импровизованом  летњем бископу  на мору су уске. На њима људи седе стиснути и не буне се. Из разних разлога. Углавном јер су обузети причом на великом платну. Неки су, пак, обузети жељом. И то је веома опасно јер  не значи да су и други обузети таквом жељом. Али она се осећа. На различите начине. Емитовањем узнемирујућих таласа, дрхтањем, топлотом. Младић је зрачио топлоту и узнемирујуће таласе, тако да није  никако могла да се усредсреди на филм. Убрзо је изгубила нит радње и филм је постао неразумљив. Ослушкивала је  нечујне таласе и покушала улазницом да одагна топлоту. Али то није било нимало лако. Те невидљиве и нечујне емисије су биле интензивне  и непрекидне. Дуго су трајале. А онда је на својим уснама осетила мек, влажан и топао додир његових усана. То је пољубац  жудње, знала је. Али то нема везе са емоцијама, са љубљвљу, са мелодрамом. То је био говор тела. Топло летње вече у биоскопу на отвореном.   

*   *   *

          Лето  буде и прође. Понекад врло брзо прође. Пољубац у биоскопу на отвореном није била последње што се догодило девојци. Младић је своју жељу довео до ерупције, а Oна је подлегла из чисте лењости јачини тих таласа већих  и снажнијих од морских. Но, само донекле. Оно што је требало да се догоди, није се догодило. Емоција није испливала, остала је загњурена под морском пеном.

          Вратила се у свој град. И младић се вратио у свој град. И дани су пролазили. Али његова жеља није јењавала. Његова жеља је расла, расла, док се једнога дана није упитао : ''Да ли је то љубав или шта?'' Отпало је шта, остала је љубав. Није било тешко пронаћи девојку. Више није било тешко ни уверити је у жељу која је уствари била љубав. Она је прихватила и ерупцију и  реч љубав. Зачудо, мирно и без отпора. Као да је знала да то тако мора бити. Уствари је знала, али он није знао да је знала. Он је пливао у својој љубави. Он је ронио, он је скакутао, он је радосно узвикивао:

'' Волим те највише на свету!'' А Oна је ћутала. Зато што није примерено често узвикивати '' волим те највише на свету'' и зато што је та емоција њој била помало мутна.

Нејасна,слабо видљива. Можда зато што је још увек млада, тако је тумачио младић. Дао јој је сво своје слободно време. Дао јој је прстен. Дао јој је себе. Нудио јој је будућност. Она ништа није рекла. Дуго ништа није рекла. Онда је рекла да дође на заказано место и вратила му прстен, сво његово слободно време и будућност.

*   *   *

         И године буду и брзо прођу. Понекад врло брзо. Девојка је постала жена. И мајка. И  радница. И будућност је већ била у њеној руци. Али није знала шта долази иза будућности. Врло је била сумњичава у погледу тога.

Али је била сигурна само у једно – није заборавила младића. Није разумела зашто. Толико се ствари догодило у  годинама што  брзо прођу. Остала је залеђена слика његовог тужног лица, његових   рањених очију  и дрхтаве шаке у коју је спустила прстен. Зашто та слика, мислила је. Зашто баш та, а не све друге које су је остављале равнодушном. Зашто слика због које је осетила тугу, зебњу, мучнину. Због које умало није одустала од своје намере. Али је ипак докрајчила намеру, јер је научена да све што се започне мора и да се доврши. Дисциплина уништава емоције. Можда је била на прагу једне такве. Можда је могла да осети и жељу, можда би уживала у ерупцији. Али се та слика заледила. Претворила  се у клин који је роварио по души. И то баш сада када је будућност била у њеној  руци.

*   *   *

         И младић је постао  човек. И он је своју будућност држао у руци. Врло вешто је држао у руци. Мислио је на девојку  свакодневно. Да би појачао слику њених  очију боје морске пене и заносне косе боје сунца с време на време је отварао кутијицу у којој је светлуцао прстен. И сетио би се. Туга је  бојила његове очи бојом морске буре.

Знао је да је тако морало бити. Али није знао да девојка није знала зашто јој је остала само та слика младића  са прстеном на длану.

        Није било тешко поново наћи девојку а сада жену.Није желео да је растужује својом усахлом жељом. Али није знао да јој објасни како би и без жеље  могао да ухвикује :

 '' Волим те највише на свету!''

        Гледали су се дуго. Младић, а сада човек је знао да, ако крене, она ће дуго, најдуже за њим да гледа док не постане тачка на путу. Девојка, а сада жена,  знала је да ће он постати тачка на путу ако за њим буде  дуго  гледала. Знала је исто тако да ће она постати тачка ако он буде гледао у њене очи дуго, најдуже.

        Загрлили су се. Најнежније, најтоплије, најдрхтавије. Његове меке, влажне и топле усне дотакле су њене. И њене су биле топле и меке.  Погледали су се, а у очима се о хриди разбијала морска пена. Окренули су су се један од другог и  пошли у супротним правцима. Она у своју, он у своју будућност која је већ била ту. И једно и друго остали су  у природној величини.

Вера С. Арсеновић   

ЉУБАВНА ПРИЧА

КОЈОЈ СУ ОДСТРАЊЕНИ  СВИ ДЕЛОВИ МЕЛОДРАМЕ