Како би било добро да могу да се изблендујем из ове средине у периоду од 5. до 25. марта.
Пропустила бих још једне изборе. Јупиии! Ја нисам гласач. Имам, наравно, право гласа по Уставу, али га не користим. Шта ће ми? Ионако никада нису победили они за које сам ја гласала, давно, док сам се још бавила том активношћу и веровала у бољу будућност. Морам признати да су углавном били у питању аутсајдери. Али шта фали аутсајдерима? То су углавном почетници у политици, још неискварени, неупућени у разнолике ''токове новца'', са нејасним, али постојећим филантропским идејама. Они би највероватније успели да скрпе неколико месеци на власти, а онда би поново били избори. Па чему онда све то, мислим, мој труд? Поготову што се избори одржавају недељом. То је онај дан када једино можеш ( уколико ниси на дужности) да се разгаћиш. Бациш у рерну бутић на кромпиру да се крчка, салата из колекције ''зимница'' и ручак је обезбеђен.Узмеш добру књигу, завалиш се у фотељу и уживаш. Онда гледаш неки добар филм. У стану топло, а напољу још увек хладно, дува кошава. И сад треба све то да пореметиш - да се обучеш, назујеш адекватну обућу, нашминкаш. Још ако пада киша и дува онај ветар из предходне реченице,онда је то прави колапс. Толико муке, напора за глас који ће се утопити у неких 38, 14или 5%. Пих! Да ли ће нам плата бити већа, да ли ће нам скочити стандард, да ли ће наши снови постати јава? Неће, у томе је ствар. Зато сањарим...
1.марта добијам на лутрији 1. 386.540 динара. 40% остављам великодушно држави. Још ме мало опељеше на екстра профит и то је то. Остаје ми довољно ( ово је све сан, да вас подсетим) да остварим своје жеље. Купим трособан стан у ширем центру града. Одаберем економичан али леп аутомобил. Може и ''Фијатов'', нек иде живот. Само никако на кредит или лизинг. За кеш, то је права ствар. Као у Америци. Кажеш ''кеш'' и сви су импресионирани. Никоме ништа после не дугујеш. И ту даш држави колико треба. А остатак... е,сад почиње уживанција. Постоје две врсте дестинација : оне за уживање и оне за уживање и културно уздизање. Ја бих ову другу варијанту да се споје лепо и корисно. И одпутујеш , наравно у горњем периоду. Тако избегнеш сва надгорњавања домаћих политичких посленика, којекакве глупе анкете по улицама, рекламе, тв дуеле, свашта нешто од чега нико жив не може у овој земљи да побегне. Па они стигну и у најзабаченије крајеве, у врлети и забити. Тек видиш - вири микрофон, а избезумљени случајни испитаник управо испао из рођеног амбара покушава да скрпи две-три речи ни сам незнајући коме говори, шта говори и зашто.
Вратиш се када све то прође. Расположена, насмејана, мало опрљена од тропског сунца. Чека те онај твој аутић, довезеш се до новог стана. Јесте празан, али ћеш га напунити другом туром
добитка на лотоу. Може и греб-греб или бинго. Не распитујеш се ко је изабран, шта те брига. Остала је нека сића, снаћићеш се.
Ех, тоје живот! Зар не?
Пропустила бих још једне изборе. Јупиии! Ја нисам гласач. Имам, наравно, право гласа по Уставу, али га не користим. Шта ће ми? Ионако никада нису победили они за које сам ја гласала, давно, док сам се још бавила том активношћу и веровала у бољу будућност. Морам признати да су углавном били у питању аутсајдери. Али шта фали аутсајдерима? То су углавном почетници у политици, још неискварени, неупућени у разнолике ''токове новца'', са нејасним, али постојећим филантропским идејама. Они би највероватније успели да скрпе неколико месеци на власти, а онда би поново били избори. Па чему онда све то, мислим, мој труд? Поготову што се избори одржавају недељом. То је онај дан када једино можеш ( уколико ниси на дужности) да се разгаћиш. Бациш у рерну бутић на кромпиру да се крчка, салата из колекције ''зимница'' и ручак је обезбеђен.Узмеш добру књигу, завалиш се у фотељу и уживаш. Онда гледаш неки добар филм. У стану топло, а напољу још увек хладно, дува кошава. И сад треба све то да пореметиш - да се обучеш, назујеш адекватну обућу, нашминкаш. Још ако пада киша и дува онај ветар из предходне реченице,онда је то прави колапс. Толико муке, напора за глас који ће се утопити у неких 38, 14или 5%. Пих! Да ли ће нам плата бити већа, да ли ће нам скочити стандард, да ли ће наши снови постати јава? Неће, у томе је ствар. Зато сањарим...
1.марта добијам на лутрији 1. 386.540 динара. 40% остављам великодушно држави. Још ме мало опељеше на екстра профит и то је то. Остаје ми довољно ( ово је све сан, да вас подсетим) да остварим своје жеље. Купим трособан стан у ширем центру града. Одаберем економичан али леп аутомобил. Може и ''Фијатов'', нек иде живот. Само никако на кредит или лизинг. За кеш, то је права ствар. Као у Америци. Кажеш ''кеш'' и сви су импресионирани. Никоме ништа после не дугујеш. И ту даш држави колико треба. А остатак... е,сад почиње уживанција. Постоје две врсте дестинација : оне за уживање и оне за уживање и културно уздизање. Ја бих ову другу варијанту да се споје лепо и корисно. И одпутујеш , наравно у горњем периоду. Тако избегнеш сва надгорњавања домаћих политичких посленика, којекакве глупе анкете по улицама, рекламе, тв дуеле, свашта нешто од чега нико жив не може у овој земљи да побегне. Па они стигну и у најзабаченије крајеве, у врлети и забити. Тек видиш - вири микрофон, а избезумљени случајни испитаник управо испао из рођеног амбара покушава да скрпи две-три речи ни сам незнајући коме говори, шта говори и зашто.
Вратиш се када све то прође. Расположена, насмејана, мало опрљена од тропског сунца. Чека те онај твој аутић, довезеш се до новог стана. Јесте празан, али ћеш га напунити другом туром
добитка на лотоу. Може и греб-греб или бинго. Не распитујеш се ко је изабран, шта те брига. Остала је нека сића, снаћићеш се.
Ех, тоје живот! Зар не?
