Када се Амер врло наљути или изнервира, онда он просикће или викне: '' shit!''.
У истој ситуацији, Француз ће рећи:'' merde!'', а Италијан , онако скроз медитерански
безобразно '' fanculo''. ***
Наравно, и Амери ће вам радо изрећи ову безобразну варијанту псовке, сличну италијанској, али ипак морају да буду баш јако изнервирани - она гласи, чувено
'' fuck you!!!'' или '' fuck off!''( Италијани у директом говору кажу овако: '' va fan culo'' ).
То су, дакле, безобразне речи које зовемо псовке, на три светска језика.
Чему ово уводно слово?
Па, ово ће бити ( безуспешни, бојим се ) покушај да се изнађе оправдање или бар умањи страхота српско-псовачког језика.
Сви странци које сретнете и упознате на овим просторима, рећи ће вам да су као прве речи и фразе на српском језику научили баш те - безобразне. Зашто ми имамо потребу да их учимо таквим речима, а не оним дивним словенским, као што су: љубав, цвет, срце, срећа и сл. ? Мислим да психолози и социолози имају објашњење, а моје би било да се, изгледа, људи брже зближавају путем таквих израза. Сама интонација ових речи је посебна и различита од других, а истовремено даје осећај сигурности у новој средини, који каже да ако знаш псовку, онда си , ваљда, са ових простора или си му сасвим близак. Ипак, још бих додала да је то знак присности (као породичне ) која се остварује и на тај начин.
Никако не могу да се сетим да су баш такви изрази били први које сам научила на неком страном језику у иностранству. Али то не значи ништа, јер се то дешавало у једно давно и другачије време. Прошлом веку.
Речи се нижу, а мисли беже. Намера ми је била да кажем како сви народи имају лоше речи и како их често употребљавају исто као и ми. И те њихове речи су гадне. Само мој је утисак да је српски вокабулар грозних речи много детаљнији, односно да се ми не заустављамо на једној до две речи у опису нечега ужасног и увредљивог већ да нам је намера да толико издетаљишемо, да уђемо у саму срж премета погрде, да нам је потребно и више речи. Поред глагола, увреде садрже и субјекат а често и неки невероватно занимљив епитет ( као например ''... милу мајку '').
Образложење илити оправдање: нама је потребно много више текста да би искалили бес и много дужи период трајања тог беса да би се довели у нормалу. У реду. Таква су времена - живот нам је тежак, земља у којој живимо је насред пута, сви нас мрзе, желе да нам отму и ово мало што смо стекли, ма шта да отму, да нас згазе, протерају или потпуно униште. Јер ми смо сведоци њихових грехова. Зато они и науче прво псовке, па онда остало. Због тога им је потребна блискост, да нам се увуку под кожу, па када их прихватимо потпуно, када помислимо '' е сад су наши'' да нас опандрче мотком по глави.
И како то да им баш све наше треба? Поред њихових непрегледних , зелених поља, они би нашу малу ливаду. Њихове врлети и планински масиви им нису довољни него хоће наша брдашца. Имају мора и океане, али не ! њима се баш свиђа наш део Дунава и Саве, наша Морава и Колубара! Е, па ,брате, да није много?!
Шта је најтужније у целој овој причи? Замислимо ( недај Боже ) да им та намера пође за руком. Да све отму, нас истребе, затру, такорећи - да ли ће бити срећнији? Неће. Тврдим да неће јер ( Ооох, Десанка ) ''срећа је лепа само док се чека'' . И то је невероватно тачно. Шта уради дете када добије дуго прижељкивану играчку? Растури је у комадиће. Или је баци! не треба му више. Како се то зове ? Други кажу , oбест. Али није. У питању је глупост. Неопојана. Једино могу да буду срећни археолози. То им је нови изазов за будућност. Још један изумрли народ.
Па панде и беле китове чувају од изумирања! А народе не. Они им не требају.
Јадан је свако ко мисли да је сам себи довољан. Пробајте на пустом острву да проведете животни век. Да ли бисте били срећни? Једино што би могли без последица да радите јесте да псујете - без ограничења! за ову варијнату смо ми спремни. План Це.
*** све преводе на српски језик можете наћи на Google преводиоцу
